Luda Ljubav

Luda Ljubav
broken

petak, 26. studenoga 2010.

..milo moje... sva moja jutra si ti .... prvi uzdah, prvi dodir ruke u kosi... ti si moja prva misao ...moja ljubav ... moj smijeh , moja čežnja i moj smisao... tako jako volim te.... *

LJUBAVI...POSTOJI NEKI ŽIVOT
ZA NAS BOLJI...
POSTOJE NAŠI SNOVI...
POSTOJIMO MI...
NEMOJ DA OČI TVOJE
PREKRIJE TUGA I SJETA...
VOLIM TE...
I S TOBOM SAM U TOM
DALEKOM KUTKU SVIJETA...
****************************************
*******





Znati nasmesiti se nepoznatoj u prolazu,ne sacuvati nikakav trag sem zadovoljstva Znati voleti bez icega zauzvrat ni postovanje, ni veliku ljubav,cak ni nadu da ces biti voljen.Ali znati dati dati bez povratka,nista ne uraditi sem nauciti Nauciti voleti,voleti bez cekanja,voleti za sve ili nista,Nauciti smejati se samo gesta radi,ne zeleci nista drugoi nauciti da zivis okrenuti se i otici...

Znati cekati,i gustirati punim srcem sto dobijamo kao greskom,onda kad to najmanje ocekujemo Umeti verovati da prevaris strah od praznog,usidrene kao zavesa oko ogledala.


Nauciti sanjati sanjati za dvoje samo zatvarajuci ochii znati dati dati bez racuna ni pola mere Nauciti ostati zeleti do kraja i ipak ostati Nauciti voleti,i otici i otici...


Umeti patiti u tisini,bezglasno patiti jako do zelje za smrcu i podici se kao iz pepela sa toliko ljubavi za podeliti i podvuci liniju na proslost..



Kada se naljuti na mene...To me vrati sebi...Ne osecam se posramljeno....kao da je normalno da se s vremena na vreme rckamo i ljutimo jedno na drugo....kao da nas to priblizava jedno drugom...jako..snazno..neraskidivo.Sta ce biti sa nama na kraju....ne znam ..ili znam.. znam samo da bi gore od svega bilo da ode i ostavi me... Legla bih na pod tada. I umrla…

Jer..ne bih imala vise nikog pred kim bih stajala ogoljena a da se ne osetim posramljenom zbog toga...



- Jastuk za dvoje
Ovo je pesma za tvoja usta odvišanja i pogled crn.Zavoli me kad jesen duvau pijane mehove.Ja umem u svakoj kapijida napravim jun.I nemam obične sreće.I nemam obične grehove.Podeliću s tobom sve bolesti i zdravlja.Zavoli moju senkušto se tetura niz mokri dan.Sutra nas mogu sresti ponori.Ili uzglavlja. Svejedno:lepo je nemati plan.Zavoli trag mog osmehana rubu čaše, na cigareti, i blatnjavhod duž ulica koje sigurno nekuda vode.Čak i kad ti se čini da ih mi nekud vodimo,one se smeškaju blago i nekuda nas vode.Bićemo tamo negde možda suviše voljeni,potpuno neprimetni, ili javno prokleti.



 U noći kad druga sjena prekriva tvoje bivanje u meni
svojim svjesnim postojanjem i davanjem
preskačući neugodno nedostojne prepreke
usporedbe sa mojom nedosanjanom vizijom Nas
molim se za samo jedno :
„da nas sljedeći susret oslobodi svih očekivanja za Nas
da nas pokaže takvim kakvim jesmo,
da otkrije samo ono što možemo,
i zauvijek sakrije ono što bi mogli,
a nikada nećemo.
Neka nas novo jutro umije bistrom vodom zaborava,
ponese u dan krilima koja smo si dali,
oslobodi olovnih negvi na nogama,
koje Nam je prodala vlastita varljiva duša,
u strahu od novih početaka i gubljenja.“



Je li to zaista
ljubav?
Jedno je od najčešćih pitanja
koje si svatko od nas barem jednom u životu postavi "Kako mogu znati da je to
uistinu ljubav?" Kao što pretpostavljate, to je i jedno od pitanja na koje je
najteže odgovoriti.
Pokušajmo.

Ljubav je
toliko tajanstven, neobičan i predivan osjećaj da ga nitko ustvari ne može
uvjerljivo odrediti. Znamo da nam o ljubavi već stotinama godina govore
znanstvenici, književnici, slikari i svećenici. Međutim, konačnog odgovora još
uvijek nema. Da bi stvar bila još složenija, postoji toliko mnogo vrsta ljubavi
- ljubav koju osjećate prema prijateljima, članovima obitelji, sportu, pa čak i
kućnom ljubimcu. To je toliko luda emocija, da ne postoji način na koji bi se u
potpunosti odgovorilo kako možemo znati da je ono što osjećamo uistinu ljubav.
Međutim, možemo pokušati. Dakle, želimo li otkriti volimo li stvarno nekoga,
osnovno bi i najbolje za početak bilo postaviti sebi pitanje želimo li biti s
tom osobom. Ako je odgovor na to pitanje negativan, tada to nikako ne može biti
ljubav. Kada volimo nekoga, prirodno je da s njom/njim želimo i biti. Naime, ne
samo biti, već i dijeliti sve. Kao, imali ste dobar dan na poslu i jedva čekate
da odjurite doma i podijelite lijepe događaje s voljenom osobom.
Uzbuđeni ste samo
time što ste u njihovu društvu, želite biti u njihovoj blizini, dio njihova
života. Ponekad vam je teško kada ste od njih odvojeni, a kada jeste, još uvijek
osjećate sveprisutne spone koje vas vežu ma gdje tko od vas dvoje otišao. To je
kao da ste oboje obuzeti tijelom onog drugog s potpunim povjerenjem i skladom.
To bi mogla biti ljubav.

Ipak, na suprotnoj strani priče, postoji niz emocija
koje ljudi zamjenjuju s ljubavlju. Jedna od najčešćih je požuda. Postoji velika razlika između čekanja na seks s
nekim i čekanja na provođenje velikog dijela vremena s
nekim.

Pretjerana ovisnost o nekome jednako
tako nije ljubav. Neki ljudi padnu u zamku vjerujući da nekoga vole samo
zato što se boje biti sami. Postaju toliko ovisni o drugoj osobi, da više ne
znaju kako da žive sami, ili, uvijek bi radije bili s bilo kim nego ni s
kim.

To nas vodi do prastarog klišeja. Želimo li voljeti nekoga drugoga, moramo prvo naučiti voljeti
sebe. Da, da, čuli smo to tisuću puta, međutim, što to zapravo znači? To
znači da moramo biti uvjereni u svoje sposobnosti i svoju moć prosudbe. Uistinu
moramo voljeti sebe i znati što zapravo imamo za ponuditi nekoj drugoj osobi.
Nikako se ne može voljeti neka druga osoba, ako smo neprestano nesigurni i
podložni joj. Drugim riječima, činite li sve i slažete li se sa svime što ta
druga osoba kaže iz straha da će vas voljeti manje ako to ne učinite, tada to ne
može biti ljubav. 



Ponekad je jako malo potrebno da osetimo srecu,



Ona je nekada tu ali mi zelimo da bude jos veca.

Biti skroman je velika vrlina,

Jako je malo onih koji zaista zive po takvim pravilima...

Ali jedno je sigurno za sve,
Nemojte biti tuzni jer zivot je kratak i brzo prodje.
Neka vam osmeh na licu uvek blista,
Svako od vas je poseban,svakom je potrebna ljubav ista.... *



Neka se ljubav budi na
krilima zore,

neka ljubav bude duboko more

velika kao milijun
svemira

njezna i tiha bez nemira .

I neka se kradom useli u srce svacije

da svatko voli na svoj nacin, drugacije. *




Ljubav koju osecam,
osecam je zbog tebe.
Ne poklanjam je nikome,
jer stvorena je za tebe.

Srce svoje necu nikome dati,
jer cu ga za tebe cuvati.
Usne su moje zeljne samo topline tvoje,
jer samo tebe volim
Srce jedino moje...*



sanjam te,
u mislima si mojim,
zbog tebe placem,
svaku minutu koju sam bez
tebe svojom snagom brojim cini mi se da si tu...
cujem tvoj osmijeh,
pricinjava mi se tvoj glas,
nije valjda da to nije nesto izmedu nas...*



Ponekad davno, setim te se A nesto toplo zasja u duši Kao od dobre stare pesme Što se slučajno zapevuši

Gdje li si noćas ti daleka?Da li si negde svila dom?Ili još uvijek kao nekad Lutaš ponoćnim Beogradom?
Da li još tražiš onog čudnog?Onog iz tvojih snova vrelih,Koga si tražila uzaludno,I one noći kad smo se sreli.
Traži, smo traži, tragaj!On ipak jednom mora doći Iz tvojih lepih snova draga U tvoje ni malo lepe noći.
Kao što dođu ove pesme Iz divnih šuma nepoznatih Pravo u naše ružne ne sne U gorku zbilju kasnih sati.
Ponekad, tako, setim te se A nešto toplo zasja u duši Kao od dobre stare pesme Što se slučajno zapevuši




.poljubi me... dok u snove tonem poljubi me... ti sitni lopove ti kradljivče moga sna ti vladaru moga srca ti nježnosti moja poljubi me... i omotaj se mojim snovima poljubi me... jer ti i ja mi smo kao magija koja nestaje pa opet se iznova pojavljuje poljubi me... *







Zivot pise romane,drame..ovo sto cu vam sada napisati je istina i desava se jednoj meni dragoj osobi a koja je zasluzila da se cuje i i podeli sa vama.Devojka kao i ostale,sa crnom kosom i zelenim ocima koje deluju pomalo tuzne,zivela je u malenom gradu i sanjala o srecnom zivotu..upoznala je Njega,zaljubila se i toliko zavolela da mu je darivala sve sto je pozeleo,imali su sve sto su hteli..i uzivali su u svojoj ljubavi,sve dok je jednoga dana nisu silom odveli u drugi grad i primorali na taj novi zivot..bila je jako mlada i plasljiva.Godine su prolazile,mislila je na svoju ljubav,volela ga ali su ipak oboje krenuli svako na svoju stranu..nikada se vise nisu videli,ona cak ni sliku nije imala,sve su joj spalili,hteli da uniste proslost koju je ona ljubomorno cuvala u sebi.Udala se posle par godina,jer je shvatila da se mora ici dalje..volela je mnogo decu..nasla je coveka koji joj je pruzio dom i decu.Stvorili su mnogo,imali su mnogo a ustvari nisu imali nista..nije bilo ljubavi one od koje noge klecaju,poljubaca od kojih srce zaigra..predala se deci i vernosti doma..predala se zivotu i nije mislila na sebe,samo je krisom trazila Njega ali nikada ga nije nasla.Jednoga dana On je nasao nju,slucajno.Bila je uplasena,sretna i jako zbunjena..saznaje posle deset i vise godina da je on jos voli,da sve sto su joj pricali o njemu je laz,a najvise su je bolele njegove reci da joj ne veruje nista.Ona vise i ne spava,ako i zaspi ona sanja njega jer ljubav koju je toliko krila je izbila iz nje..bila je kao bukvar,otvorena sa emocijama da su svi primetili.Sva moja upozorenja je bacila,slusala je samo svoje srce...bacila je svoj dosadasnji zivot i samo dobila za uspomenu pesmu "bluz za moju bivsu dragu" i reci da ce se kajati...a ona je predala svoj zivot ljubavi,ide na sve ili nista i ne boji se ishoda jer vidim da je jaka i istrajna...Ljubav cini cuda i zivot je cudo a i ja se svemu ovome cudim i molim se nebesima da joj da srece i ljubavi...sta ce biti ..ko to zna..veruje u istinu jer svi putevi vode istini...i nista se nije sakrilo na ovom belom dunjaluku...



.....nedostaješ mi zagrli, samo me jako zagrli... ne trebaš ništa reći ... samo me tako drži u naručju svom... nije važno sutra...sada, važno je sada ovoga trenutka...sada kad sve moje tebi putuje...tebe ljubi... nedostaješ mi jedio moje....*





.....danas sam tišina.... moje riječi kojima izričem ljubav ostale su izgubljene na putu ka tebi... zato, danas sam tišina... danas nemam okus, opip i miris, danas te ljubim i milujem u mislima svom snagom srca svog..*



NIKADA,NIKADA,NIKADA.....Nikada ne reci VOLIM TE,ako ti zaista nije stalo,ne govori o OSJEĆANJIMA,ako zaista ne postoje...Ne drži za ruku,ako ćeš slomiti nekome srce,ne gledaj nikog u oči,AKO JE SVE TO ŠTO GOVORIŠ LAŽ,nikada ne reci zdravo,ako misliš zbogom...I NIKADA NE RECI ZAUVIJEK,AKO NEĆEŠ OSTATI !!!!!





Nema komentara:

Objavi komentar